Задужбинарство у Србији има дугу традицију. Бројни знаменити и имућни Срби су своју имовину завештали Универзитету у Београду. Према подацима из децембра 1939. године Универзитет је располагао са 75 задужбина и фондова.
Задужбине и фондови намењени су најчешће за награђивање студентских стручних и научних радова, помагање сиромашних студената и студентских установа, за студентске стипендије, специјалне научне сврхе и опште универзитетске потребе.
Најстарији регистровани фонд је Фонд за подизање Ботаничког врта који је основан 1890. године.
У току Другог светског рата имовина универзитетских задужбина је претрпела велике штете – бројне зграде су срушене, другима је опала вредност, а новчани фондови су се гасили због обезвређивања новца. Дуго времена након Другог светског рата Универзитет није имао право управљања својим задужбинама и фондовима.
У складу са важећим законским прописима Универзитет је од 1997. године до данас обновио рад 11 задужбина и 3 фонда и улаже велике напоре за враћање ових задужбина.
Од 2011. године покренут је и часопис Задужбинар како би се одржале вредности задужбинарства и обновила сећања на велике добротворе и дародавце, а 2018. године установљен је Дан задужбинара и додела Плакете Лука Ћеловић Требињац.
Рад су обновиле следеће задужбине и фондови:
Пријава на конкурс 
